Rečnik termina

Pozitivan dodatni efekat terapeutske intervencije u poređenju sa ostalim vrstama terapije (npr. produžetak života, smanjenje intenziteta bola, poboljšanje funkcije, unapređeni osećaj dobrobiti)¹

Institucija/pojedinac zaduženi za održavanje troškova i izdataka u okvirima posebnog dela ukupnog budžeta za zdravstvenu zaštitu. Recimo, u slučaju lekova, obično je to lice koje upravlja budžetom za farmaceutske proizvode. U slučaju dijagnostike, to može biti lice koje upravlja budžetom za dijagnostiku ili budžetom za vanbolničko lečenje, itd.

U medicinskim okvirima, uticaj na budžet odnosi se na finansijski uticaj nove zdravstvene tehnologije na budžet za zdravstvenu zaštitu.²

Analiza uticaja na budžet (BIA) koristi se za procenu da li je moguće priuštiti usvajanje nove zdravstvene tehnologije s obzirom na ograničenja u resursima i budžetu u datom kontekstu. Analize uticaja na budžet počinju da se smatraju sve važnijim, ako ne i najvažnijim, delom procene zdravstvene tehnologije (HTA).²

U kliničkim ispitivanjima, događaj ili ishod koji se može objektivno izmeriti kako bi se odredilo da li je intervencija koja se ispituje od koristi (npr. preživljavanje, poboljšanja u kvalitetu života, olakšanje simptoma, nestanak tumora)³

Jedan od glavnih pristupa proceni zdravstvene tehnologije (HTA): sveobuhvatna analiza kojom se porede kliničke koristi dve ili više zdravstvenih tehnologija. Donosioci odluka su obično usredsređeni na dodatnu kliničku korist koja određuje dozvoljenu cenu ili ograničenja u pogledu finansiranja. Ekonomski faktori obično se uzimaju u obzir prilikom pregovora o ceni (zemlje u kojima se koristi uporedna procena kao pristup proceni zdravstvene tehnologije: Francuska, Nemačka, Italija, Japan).⁴

Komparator se definiše kao farmaceutski proizvod koji je, po proceni, međusobno zamenljiv sa ispitivanim proizvodom u kliničkoj praksi. Komparator ima slične kliničke koristi kao nova zdravstvena tehnologija i koristi se kako bi se procenilo da li usvajanje nove zdravstvene tehnologije može da se priušti i da li je klinički potvrđeno.⁵

Relativno mali fiksni ili procentualni iznos koji zdravstveno osiguranje nalaže pacijentu da plati prilikom nastanka medicinskih troškova (kao što su rutinski pregled, hirurški zahvat ili lek koji se izdaje na recept) koje pokriva zdravstveno osiguranje.⁶

Odnos između novčanih ulaganja i željenog ishoda, kao što je odnos između cene zdravstvene tehnologije i njenih koristi po zdravlje. Obično se koristi da ukaže na povoljan odnos.⁷

Analiza isplativosti koristi se za definisanje najisplativije opcije za postizanje unapred postavljenog cilja ili kriterijuma koji nije moguće izmeriti u novčanom pogledu (npr. neki zdravstveni ishodi). Postoje četiri vrste analize isplativosti (razlikuju se po merenju jedinice ishoda).

• Analiza odnosa troškova i dobiti (CBA): Analizom troškova i dobiti mere se i troškovi i ishodi u monetarnim jedinicama, te se stoga zapravo i ne koristi za procenu zdravstvenih tehnologija.
• Analiza isplativosti/analiza trošak-efektivnost (CEA - cost effectiveness analysis): Troškovi se mere u monetarnim jedinicama, ali se koristi po zdravlje mere u prirodnim jedinicama (npr. krvni pritisak, nivo šećera u krvi ili skorovi koji se odnose na određenu bolest). Predstavlja uobičajenu vrstu analize isplativosti u slučaju procene zdravstvenih tehnologija.
• Analiza korisnosti troškova (CUA - cost utility analysis): U ovoj analizi, zdravstvene dobiti se pretvaraju u godine života korigovane u odnosu na kvalitet (QALY). Takođe se često koristi i za procenu zdravstvenih tehnologija.
• Analiza minimizacije troškova (CMA – cost minimization analysis): Analiza minimizacije troškova poredi samo troškove dve tehnologije. Koristi se samo u nekim posebnim slučajevima kada se može pretpostaviti da će zdravstveni ishodi biti identični. Recimo, ukoliko se u studiji direktnog poređenja dokaže da nijedna od dve terapije nije inferiorna u odnosu na drugu.⁸

Vanbolnička i bolnička zdravstvena zaštita često se finansiraju kroz standardizovane tarife koje se nazivaju „dijagnostički srodne grupe“ (DSG - eng. DRG). U ovom modelu, pružalac zdravstvenih usluga ne može da pojedinačno obračunava i fakturiše troškove svakog slučaja platiocu. Intervencije koje se odnose na konkretno stanje grupišu se u relativno homogene kategorije („DSG grupe”) koje će dobiti isti iznos sredstava. Svakoj šifri za DSG dodeljuje se skor koji odražava nivo njenih izdataka. Osnovna tarifa se definiše (i menja u skladu sa inflacijom u uslugama zdravstvene zaštite). Za svaku intervenciju će biti plaćen iznos koji se dobija kada se pomnože njen skor i osnovna tarifa.⁹

Direktan trošak jeste cena koja se u potpunosti može pripisati proizvodnji konkretne robe ili usluga. Direktni medicinski troškovi povezani su sa lekovima, medicinskim sredstvima, dijagnostikom, vanbolničkom i bolničkom zdravstvenom zaštitom, drugim medicinskim intervencijama. Direktni nemedicinski troškovi mogu biti prevoz pacijenata, troškovi koji se odnose na poseban režim ishrane ili druge nemedicinske intervencije koje se konkretno odnose na pacijente.¹⁰

Jedan od glavnih pristupa proceni zdravstvene tehnologije (HTA): donosioci odluka usredsređeni su na uticaj na budžet i isplativost tehnologije. Ekonomska procena jeste proces sistematskog definisanja, merenja i vrednovanja ulaznih vrednosti i ishoda (prvenstveno monetarnih) dve alternativne tehnologije/terapije itd. i naknadne uporedne analize istih (zemlje u kojima se ekonomska evaluacija koristi kao pristup proceni zdravstvene tehnologije: Velika Britanija, Južna Koreja, Tajland, Brazil, Turska, Poljska, Mađarska, Slovačka).⁸

Upravljanje registrom odobrenih lekova predstavlja integrisani proces u kome platilac/nosilac budžeta, lekari, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici sarađuju na unapređenju klinički opravdane, isplative terapije lekovima i pozitivnih terapijskih ishoda. Efikasno korišćenje sredstava zdravstvene zaštite može da svede ukupne medicinske troškove na najmanju moguću meru, poboljša dostupnost cenovno prihvatljivijoj zdravstvenoj zaštiti i obezbedi poboljšan kvalitet života.¹¹

Ovo se u suštini odnosi na ponovnu procenu tehnologija koje se već finansiraju. Procena zdravstvenih tehnologija se može takođe koristiti za preglede registra odobrenih lekova.

U medicinskoj profesiji, lekar opšte prakse jeste lekar koji leči akutne i hronične bolesti i pruža preventivnu zaštitu i zdravstveno edukuje pacijente. Lekari opšte prakse obično rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i oni predstavljaju prvi kontakt i glavno lice u kontinuiranoj zdravstvenoj zaštiti pacijenata u okviru sistema zdravstvene zaštite.

Lek koji sadrži isti aktivni/glavni sastojak kao već registrovani (originalni) lek. Generički lekovi su obično napravljeni tako da odgovaraju originalnim lekovima po farmaceutskom obliku, bezbednosti, jačini, načinu primene, kvalitetu i karakteristikama učinka.¹²

Iznosi koje troše pojedinci, grupe, narodi ili privatne ili državne organizacije za ukupnu zdravstvenu zaštitu odnosno njene različite komponente.¹³

Termin se obično koristi u smislu sistema ili programa putem koga se zdravstvena zaštita omogućava stanovništvu, a finansiraju ga država, privatno preduzeće ili oba. U širem smislu, elementi sistema zdravstvene zaštite obuhvataju sledeće: (1) usluge lične zdravstvene zaštite za pojedince i porodice, koje su dostupne u bolnicama, na klinikama i sličnim ustanovama, u lekarskim ordinacijama, kao i u domovima samih pacijenata; (2) usluge javne zdravstvene zaštite koje su potrebne kako bi se održalo zdravo životno okruženje, kao što su kontrola vode i namirnica, regulisanje lekova i propisi o bezbednosti namenjeni zaštiti određene populacije; (3) aktivnosti obuke i istraživanja u pogledu prevencije, otkrivanja i lečenja bolesti; i (4) pokrivenost usluga sistema od strane trećih lica (zdravstvenog osiguranja).¹⁴

Zdravstveni ishodi predstavljaju promenu u zdravstvenom statusu pojedinca, grupe ili populacije koja se može pripisati planiranoj intervenciji ili nizu intervencija, bez obzira na to da li je cilj takve intervencije bio da se promeni zdravstveni status.⁴

Sistematska procena kliničke delotvornosti (efikasnosti), i/ili isplativosti, i/ili društvenog i etičkog uticaja zdravstvene tehnologije na živote pacijenata i sistem zdravstvene zaštite. Njen glavni cilj je obaveštavanje donosilaca odluka u oblasti zdravstvene zaštite.

Proces preporučuje da li određenu zdravstvenu tehnologiju treba koristiti i ako se koristi, kako se najbolje koristi i koji pacijenti će imati najviše koristi od nje. Procene se razlikuju, ali većina razmatra zdravstvene koristi i rizike koji se javljaju prilikom korišćenja tehnologije. Procene se takođe bave troškovima i svim širim uticajima koje tehnologija može da ima na neku populaciju ili društvo.⁴

Broj novih slučajeva bolesti u određenoj grupi ljudi tokom određenog vremenskog perioda (obično godinu dana).⁴

Koeficijent koji pokazuje dodatni trošak skupljeg testa ili terapije u poređenju sa jeftinijom terapijom ili slučajem bez terapije, podeljeno razlikom u zdravstvenom ishodu. U ekonomskoj evaluaciji, vrednost ICER predstavlja najvažniji faktor u procesu donošenja konačne odluke o refundaciji troškova.⁴

Troškovi koji nisu direktno povezani sa proizvodnjom određenih dobara ili usluga. Indirektni troškovi obično su relevantni samo sa društvene tačke gledišta. U medicinskom smislu, oni mogu predstavljati kompletnu robu, usluge i druge resurse koji se koriste u obezbeđivanju testova ili terapije, ili u rešavanju neželjenih dejstava ili drugih trenutnih ili budućih aspekata povezanih sa njima. Neki primeri su - gubitak prihoda ili produktivnosti, gubitak i dodatno opterećenje za porodicu ili negovatelje, naknade za bolovanje ili troškovi povezani sa prevremenim odlaskom u penziju.⁴

Novi lek koji sadrži novu aktivnu supstancu koju agencije za lekove klasifikuju kao novi molekul. Obično je potrebno nekoliko godina (više od 8), a potrebna su i značajna finansijska ulaganja pre nego što novi molekul postane lek. Aktivna supstanca inovativnog leka ima zaštitu patenta, koja se može razlikovati od zemlje do zemlje, ali obično traje 20 godina. Sve do isteka perioda važenja patenta, samo kompanija koja je razvila lek, ima pravo da ga proizvodi.¹⁵

Zdravstvena zaštita pacijenata čije stanje zahteva prijem u bolnicu, i to u slučajevima kada se pacijenti smeštaju u bolnicu na duže od 24 sata.

Očekivano trajanje života na rođenju definiše se kao očekivana dužina života novorođenčeta, u proseku, ukoliko se postojeće stope smrtnosti ne promene. Ukoliko su stope u opadanju, stvarni životni vek biće duži od očekivanog trajanja života izračunatog pomoću postojećih stopa smrtnosti. Očekivano trajanje života na rođenju jedan je od najčešće korišćenih indikatora zdravstvenog statusa.¹⁶

Pristup tržištu odnosi se na proces u okviru kojeg kompanija plasira proizvod na tržište kako bi postao dostupan pacijentima. Pristup se definiše kao mogućnost pacijenta da dobije medicinsku negu.

Procenat populacije koji umire u određenom vremenskom roku, recimo tokom godinu dana. Stopa se često navodi kao određeni broj na 1000 ljudi. Stopa se često koristi za poređenje ishoda jedne bolesti u više zemalja.⁴

Jedan od glavnih pristupa proceni zdravstvene tehnologije (HTA): donosioci odluka fokusirani su i na ekonomske i na neekonomske faktore tehnologije. Ekonomska vrednost i klinička vrednost mogu kvalifikovati lek za finansiranje nezavisno jedna od druge. Ovi sistemi obično uključuju jake ekonomske tradicije, ali takođe uzimaju u obzir kliničke, etičke ili društvene aspekte. Ne smatraju svi da je ovo samostalan pristup jer on u suštini predstavlja kombinaciju pristupa ekonomske evaluacije i uporedne procene (zemlje u kojima se koristi procena na osnovu više kriterijuma kao pristup proceni zdravstvene tehnologije: Kanada, Australija, Holandija, Švedska).

Nacionalno zdravstveno osiguranje – koje se ponekad naziva i obavezno zdravstveno osiguranje – jeste zakonski obavezna šema zdravstvenog osiguranja kojom se osigurava stanovništvo u pogledu troškova zdravstvene zaštite. Njime mogu upravljati javni sektor, privatni sektor ili kombinacija oba. Mehanizmi finansiranja razlikuju se od programa do programa i od zemlje do zemlje. Nacionalno ili obavezno zdravstveno osiguranje nije jednako zdravstvenoj zaštiti kojom upravlja država ili koju država finansira, ali se obično uređuje nacionalnim zakonodavstvom.

Neto javna potrošnja za lekove pokriva izdatke za lekove koji se izdaju na recept, korigovane za eventualne rabate koje plaćaju proizvođači, veletrgovci ili apoteke. Lekovi koji se potroše u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama nisu obuhvaćeni, kao ni proizvodi koji se izdaju bez recepta. Drugim rečima, to je novac koji država efektivno izdvaja za nabavku lekova za društvo.¹⁷

Medicinska nega koja se pruža van bolničkog okruženja, uključujući usluge postavljanja dijagnoze, opservacije, konsultacije, lečenja, intervencije i rehabilitacije. Vanbolnička zdravstvena zaštita ne zahteva hospitalizaciju dužu od 24 sata, ali može uključiti naprednu medicinsku tehnologiju. Takođe je poznata kao ambulatna zdravstvena zaštita. U širem smislu, lekovi koji se izdaju na recept i medicinska sredstva takođe su deo vanbolničkih usluga.

Vremenski period, bilo od datuma postavljanja dijagnoze ili početka lečenja bolesti, kao što je karcinom, tokom koga su pacijenti sa dijagnozom bolesti još živi. U kliničkom ispitivanju, merenje ukupnog preživljavanja jeste jedan od načina na koji se proverava kako deluje nova terapija.¹⁸

Platilac se odnosi na sve subjekte, osim pacijenta, koji finansiraju ili nadoknađuju troškove zdravstvenih usluga. U većini slučajeva, ovaj termin se odnosi na osiguravajuće kuće, posredna administrativna tela (treća lica) koja pokrivaju doprinose za zdravstveno osiguranje ili sponzore doprinosa za zdravstveno osiguranje (poslodavce ili udruženja/sindikate).¹⁹

Potrošnja za lekove predstavlja izdatke za lekove koji se izdaju na recept i proizvode koji se izdaju bez recepta. Lekovi koji se potroše u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama nisu obuhvaćeni. Konačna potrošnja za lekove obuhvata i veleprodajne i maloprodajne marže, kao i porez na dodatu vrednost.¹⁷

Farmaceutska politika je grana zdravstvene politike koja se bavi razvojem, obezbeđivanjem i upotrebom lekova u sistemu zdravstvene zaštite. Obuhvata lekove (inovativne i generičke), biološke lekove (proizvode koji se dobijaju iz živih izvora, nasuprot hemijskim sastavima), vakcine i prirodne medicinske proizvode.

Opisuje koliko se često bolest ili stanje javljaju u populaciji, bilo u određenom vremenskom trenutku ili tokom određenog vremenskog perioda (obuhvata nove i postojeće slučajeve).⁴

Primarna zdravstvena zaštita jeste svakodnevna zdravstvena zaštita koju daju pružaoci zdravstvenih usluga. Obično ti pružaoci zdravstvenih usluga predstavljaju prvi kontakt i glavne tačke dalje zdravstvene zaštite pacijenata u okviru sistema zdravstvene zaštite, te vrše i koordinaciju sa ostalim specijalnostima koje mogu biti potrebne pacijentu. Pacijenti obično dobijaju primarnu zaštitu od stručnih lica kao što su lekari primarne zdravstvene zaštite (lekar opšte prakse ili porodični lekar) ili medicinska sestra. Primarna zdravstvena zaštita može se finansirati kroz razne oblike finansiranja:

• Detaljni katalozi usluga: lekari opšte prakse fakturišu platiocu svaku stavku ili uslugu koju pruže pacijentima.
• Fiksne isplate uz korekcije: lekari opšte prakse dobijaju fiksne isplate za određeni period, uz pojedinačne korekcije prema iskustvu, lokaciji, veličini populacije i drugim faktorima.
• Isplate na osnovu kapitacije: lekari opšte prakse dobijaju naknade na osnovu broja pacijenata koji su ih izabrali, uz ili bez pojedinačnih korekcija prema iskustvu ili lokaciji
• Plaćanje na osnovu učinka: lekari opšte prakse dobijaju naknade, barem delimično, na osnovu svog učinka izmerenog pomoću određenih pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, kao što su stope vakcinacije, pritužbe pacijenata, učešće u posebnim programima, itd.²⁰

Vremenski period tokom i nakon lečenja bolesti, kao što je karcinom, tokom kog pacijent živi sa bolešću koja se ne pogoršava. U kliničkim ispitivanjima, merenje preživljavanja bez progresije bolesti je jedan od načina za proveru uspešnosti terapije.²¹

Finansiranje iz javnih izvora i javno finansiranje odnose se na sve fondove koje državni fondovi zdravstvenog osiguranja koriste za nabavku ili refundaciju lekova.

Iznosi potrošeni na ukupnu zdravstvenu zaštitu odnosno njene različite komponente koje se finansiraju iz javnih izvora.¹³

Merenje stanja zdravlja lica ili grupe lica prilikom koga se korist, u smislu očekivanog trajanja života, koriguje kako bi se reflektovao kvalitet života. Na primer, godina aktivnog normalnog života dobijena kao rezultat terapije ocenjuje se većom ocenom nego godina života sa smanjenim kvalitetom (kao što je prisustvo izuzetno jakog bola ili boravak u bolnici). Često se meri u pogledu nivoa sposobnosti osobe da obavlja svakodnevne aktivnosti, perioda bez bola i mentalnih poremećaja.⁴

Refundacija i subvencije odnose se na sva sredstva koja javni ili privatni zdravstveni fondovi obezbeđuju za pacijente kako bi se pokrila cena lekova, u potpunosti ili delimično.

Fond za zdravstveno osiguranje odnosi se na pružaoce usluga zdravstvenog osiguranja. Ovi fondovi se mogu finansirati iz državnih i iz privatnih izvora.²²

Sistematska procena jeste proces sistematskog identifikovanja, merenja i vrednovanja ulaznih parametara i ishoda dve alternativne tehnologije/terapije itd. i uporedne analize istih.⁸

Lice, grupa ili organizacija koji imaju interes ili udeo u organizaciji. Zainteresovane strane mogu da utiču na postupke, ciljeve i politike organizacije, ili isti mogu da utiču na njih.²³

Nezadovoljena potreba predstavlja stanje za koje ne postoji zadovoljavajuća metoda postavljanja dijagnoze, prevencije ili odobrenog lečenja.

Mera koliko su određeni zdravstveni ishodi ili intervencija poželjni ili koliko vrede.⁴

Lista ljudi koji čekaju na određenu zdravstvenu negu ili terapiju, u zavisnosti od dostupnosti bolničkih resursa. Za svaku specijalnost u bolnici vode se posebne liste i dele se u zavisnosti od vrste planirane usluge (npr. bolnička, dnevni slučajevi, pacijenti koji se leče u dnevnoj bolnici i vanbolnički).²⁴