Svakodnevna fizička aktivnost će vam pomoći da se osećate bolje – i fizički i emotivno. Takođe, može da pomogne u ublažavanju simptoma mnogih bolesti, kao što je multipli mijelom (MM), malaksalost/umor (fatigue) ili osećaj iscrpljenosti koje mogu osetiti mnogi pacijenti. Da biste bili aktivni, nije neophodno da idete u teretanu, dovoljno je da svakodnevno radite lagane vežbe, kao što je šetnja, kada je to moguće. Generalno, važno je da odaberete aktivnosti koje možete da obavljate. Zbog toga je važno da potražite savet lekara i da zajedno pronađete fizičke aktivnosti koje su najpogodnije za vaše stanje. Međutim, zbog povećanog rizika od infekcija kod imunokompromitovanih pacijenata (pacijenti sa oslabljenim imunitetom), važno je da obratite pažnju na vrstu aktivnosti. Izbegavajte situacije u kojima možete da budete izloženi infekcijama, kao što su zatvoreni prostori sa velikim brojem ljudi.
Fizičke aktivnosti koje se preporučuju:
- Šetnja napolju
- Kada razdaljina nije prevelika, odlučite se za šetnju umesto vožnje automobilom ili javnim prevozom
- Vožnja bicikla
- Ples, boćanje, tenis itd.
- Joga, Taj-Chi
- Zapamtite da treba da prilagodite aktivnosti svojim fizičkim sposobnostima
Maligna oboljenja su praćena brojnim strahovima i pitanjima. Mnogi ljudi se suočavaju sa izazovom borbe protiv karcinoma u veoma aktivnom periodu svog života. Među njima su i pacijenti koji boluju od hematoloških malignih oboljenja. Postoji veliki broj pacijenata koji su zabrinuti i pitaju se da li i dalje mogu da trče, da skijaju ili voze bicikl. Zanima ih da li fizička aktivnost može da im naškodi u lečenju malignog oboljenja.
Takođe, mnogi ljudi koji nikada nisu bili fizički aktivni obolevaju od raka. Naravno, oni će postavljati drugačija pitanja. I kako bi svi učinili gotovo „sve“ da bi se oporavili, mnogi pacijenti se pitaju postoji li mogućnost da se fizičkom aktivnošću poboljša lečenje raka. I da li je ona uopšte potrebna? Pokušajmo da damo odgovore obema grupama: onima kojima je teško da žive bez sporta i onima kojima je potreban poseban podstrek da bi se bavili sportom.
Šta nam poručuje nauka?
Čak i bez zalaženja duboko u nauku, znamo da je fizička aktivnost korisna za zdravlje. Ali šta da radimo kada se razbolimo? Ovo je zapravo period kada fizička aktivnost postane gotovo presudna, što važi za brojna zdravstvena stanja – iako mnogi ljudi smatraju da je tada najpotrebnije mirovanje i odmor. Kroz fizičke vežbe pacijenti zaustavljaju gubitak mišićne i funkcionalne telesne težine, čime doprinose optimalnom lečenju raka. Ovo je posebno važno tokom upotrebe lekova protiv raka, kod kojih je oštećenje mišića posebno izraženo kao neželjeno dejstvo. Pomenuti lekovi se takođe često koriste u toku lečenja hematoloških malignih bolesti.
Naučna saznanja naglašavaju značaj fizičke aktivnosti. Zbog skoro potpuno pozitivnih efekata vežbanja kao podsticajne terapije u lečenju malignih oboljenja i kao moćnog sredstva u sprečavanju razvoja kaheksije, značajno se povećao broj studija o odnosu između fizičkog vežbanja i raka. Brojne studije su pokazale korisna dejstva fizičkog vežbanja na poboljšanje stanja bolesnika, a postoje i solidni naučni dokazi da fizička aktivnost pomaže u preživljavanju pacijenata sa rakom. Osim toga, fizička aktivnost se pokazala i kao važno terapijsko sredstvo kod pacijenata sa uznapredovalim oblicima raka. Postoje čak i neki argumenti da je fizička aktivnost, naravno u kombinaciji sa pravilnom ishranom, određena vrsta paralelnog terapijskog puta u svim fazama lečenja raka. Kod pacijenata koji su već pobedili rak, aktivan životni stil doprinosi rehabilitaciji i smanjenju verovatnoće recidiva ove bolesti.
Pozitivni efekti fizičkog vežbanja
Blagotvorna dejstva fizičkih vežbi su mnogobrojna i utiču i na psihičko i na fizičko stanje. Nije neophodno da pacijent koji boluje od raka trči maraton ili se popne na najvišu planinu da bi blagotvorno dejstvo fizičke aktivnosti postalo uočljivo. Umereni stepen fizičke aktivnosti je sasvim dovoljan da sama bolest i njeno onkološko lečenje budu manje stresni i zabrinjavajući. Pacijenti koji su fizički aktivni ređe pate od depresivnih poremećaja, manje su umorni i čak se i njihova percepcija bola smanjuje. Pored toga, fizička aktivnost pozitivno utiče na apetit pacijenta. Želja za hranom je izuzetno važna kod pacijenata na terapiji protiv raka zato što ublažava probleme sa ishranom koji često prate lečenje raka. Unos hrane je od ključnog značaja za postizanje pozitivnih efekata fizičkih vežbi – ne dozvolite pacijentu da vežba na prazan stomak, jer kao što svi znamo: „Snaga na usta ulazi“. Sa poboljšanim apetitom i nižom dozom lekova za ublažavanje bola, poboljšava se varenje i pacijenti imaju manje poteškoća sa zatvorom.
Fizičke vežbe kod pacijenata koji boluju od raka pozitivno utiču na san. Pacijenti koji su redovno fizički aktivni bolje spavaju i ređe pate od nesanice.
Međutim, pozitivni efekti fizičkog vežbanja mogu brzo da se pretvore u negativan uticaj i dodatno ubrzaju procese razgradnje u organizmu, ukoliko pacijent preteruje sa vežbanjem. Za vreme bolesti i njenog lečenja bilo bi pogrešno postavljati sebi za cilj postizanje ličnih sportskih rekorda i dostignuća koja bi mogla da se okarakterišu kao herojstvo. Da biste imali koristi od pozitivnih dejstava, fizičke vežbe treba da budu umerene, a kada su istovremeno zabavne, njihov psihološki efekat će biti još bolji. Pacijent koji boluje od raka treba da zna da „više“ ne znači „bolje“ i da je organizmu takođe potrebno određeno vreme da se oporavi posle fizičkih vežbi. Zato je najbolje odložiti velike sportske poduhvate do trenutka završetka lečenja.
Da li postoji neka fizička aktivnost koja se ne preporučuje?
Budite oprezni sa fizičkim aktivnostima ili ih izbegavajte kada se suočavate sa ozbiljnim neželjenim dejstvima lečenja, kao što su povišena temperatura, jaka mučnina i povraćanje ili neregulisan bol. U slučaju navedenih tegoba i drugih zdravstvenih problema koji ugrožavaju vitalne funkcije organizma, pre svega je potrebna simptomatska terapija. Kada se simptomi povuku, počnite da vežbate postepeno i oprezno.
Fizička aktivnost deluje protiv kaheksije kod pacijenata sa hematološkim malignim oboljenjem
Kod pacijenata obolelih od raka, hronične upale nastaju usled prisustva raka ili usled njegovog lečenja, što dovodi do metaboličkih promena i procesa razgradnje. Prvo stradaju proteinske strukture tela koje se polako razgrađuju. Najizraženije posledice su na mišićima koji čine najveći deo funkcionalne telesne mase. Kod pacijenata sa hematološkim malignim oboljenjem, primena agresivne terapije značajno pojačava proces razgradnje, čak i više nego sama bolest.
Gubitak mišićne snage i telesne težine prouzrokuje funkcionalno slabljenje i loš kvalitet života. Ove negativne metaboličke promene ne mogu u potpunosti da se spreče, ali mogu efikasno da se uspore uz pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Sa druge strane, fizička neaktivnost i prekomerni odmor ubrzavaju metaboličke promene koje se nazivaju i kahektičko stanje. Još uvek se tačno ne zna da li je glavni uzrok gubitka proteinskih struktura njihova povećana razgradnja ili smanjena sinteza (stvaranje) proteina u organizmu. Verovatno je uključeno nekoliko mehanizama, a na neke od njih se može veoma uspešno uticati fizičkim vežbanjem. Takođe, znamo da fizička neaktivnost ili prekomerni odmor doprinose smanjenju stvaranja proteinskih struktura, čime se direktno ubrzavaju procesi razgradnje u organizmu.
Ovi naučni nalazi, dakle, nude ubedljive razloge zašto je fizičko vežbanje neophodno za pacijente sa malignim oboljenjima.
Koju vrstu vežbi treba odabrati?
Pored dobro poznatih pozitivnih efekata fizičkog vežbanja, poznavanje metaboličkih promena u kaheksiji je osnovna polazna tačka za davanje saveta o vežbanju pacijentima sa rakom. Pošto je najefikasnija mera protiv razgradnje mišića trening „izgradnje mišića“, to je prva vrsta aktivnosti koja se preporučuje pacijentima. On se zove još i trening snage ili vežbe otpora. Trening izdržljivosti dodatno povećava efikasnost treninga snage.
Da rezimiramo, pre svega morate dobro da se brinete o svojim mišićima. Ako možete da ih izvedete, dovoljne su i osnovne vežbe treninga snage kao što su dizanje tegova i čučnjevi ili sklekovi i druge slične vežbe kojih se možda sećate iz osnovne škole. Trening snage treba da traje 20 minuta i radite ga 2–3 puta nedeljno. Istovremeno, nemojte da zaboravite na vežbe za jačanje trupa, kao što su polutrbušnjaci.
Fizička aktivnost pruža dobru podršku pacijentima i pomaže im da prevaziđu probleme lečenja maligne bolesti. Ako je vaša fizička aktivnost umerena, neće biti neželjenih efekata.
EM-118664; 12/2022
