Dodatni lekovi

In this page

Dodatni lekovi

Pored antipsihotika, u lečenju psihoze se koriste i dodatni lekovi. Oni se naročito koriste kada dođe do značajnih promena raspoloženja pacijenta (npr. depresija) ili promena ponašanja (npr. agresija). U tom slučaju se propisani (tipični ili atipični) antipsihotici kombinuju sa antidepresivima ili stabilizatorima raspoloženja. Navedeni lekovi pripadaju grupi psihotropnih lekova.

Psihotropni lekovi obuhvataju one lekove koji selektivno i specifično deluju na mentalne procese, i ostvaruju pozitivno dejstvo na centralni nervni sistem i psihu pacijenta. Možemo da ih podelimo u nekoliko grupa:

  • antipsihotici
  • anksiolitici i sedativi
  • antidepresivi
  • stabilizatori raspoloženja
  • lekovi za spavanje
  • lekovi koji poboljšavaju kognitivne funkcije, tj. održavaju funkcije pamćenja kod osoba sa demencijom

Anksiolitici i sedativi

Anksiolitici i sedativi pripadaju grupi derivata benzodiazepina.

Zapamtite!

Oni imaju blago sedativno dejstvo, smanjuju mentalnu napetost i anksioznost i olakšavaju uspavljivanje.

Zato se koriste u opštoj medicini i psihijatriji kao dodatni lekovi pri terapiji telesnih i mentalnih poremećaja povezanih sa stresom, kao što su:

  • određeni oblici povišenog krvnog pritiska,
  • srčana oboljenja,
  • čir na želucu,
  • poremećaji spavanja,
  • stanja emocionalne napetosti u teškim životnim situacijama,
  • anksiozni poremećaji

Važno je znati...

Ovi lekovi deluju brzo i kratkotrajno, na primer, smanjuju mentalnu napetost, ali dugoročno uzimanje može izazvati zavisnost.

Na pojavu zavisnosti može da ukazuje potreba za češćim uzimanjem leka i u većim dozama nego što je lekar propisao. Zbog povećanog rizika od pojave zavisnosti, ovi lekovi moraju da se koriste pažljivo i strogo u skladu sa preporukama lekara.

Dakle, oni nisu predviđeni za dugotrajnu terapiju, već su namenjeni za povremeno korišćenje u vidu kratkotrajne dodatne terapije. Anksioznost se takođe leči antidepresivima koji imaju dejstvo anksiolitika, ali ne izazivaju zavisnost.

Antidepresivi

Antidepresivi su poznati po svom pozitivnom dejstvu na simptome depresije, poboljšavaju raspoloženje i motivaciju, smanjuju napetost i anksioznost i poboljšavaju kvalitet sna. Neki antidepresivi deluju umirujuće, a drugi stimulišu nivo aktivnosti.

Važno je da se ovi lekovi uzimaju isključivo u skladu sa preporukom lekara koji bira i propisuje adekvatni antidepresiv za pacijenta nakon precizne procene telesnog i mentalnog stanja, a nakon toga prati tok lečenja.

Stabilizatori raspoloženja

Stabilizatori raspoloženja su lekovi koji sprečavaju pojavu simptoma depresivnih i maničnih faza kod bipolarnog afektivnog poremećaja ili makar značajno umanjuju ove simptome. Osim toga, utvrđeno je da određeni (atipični) antipsihotici nove generacije takođe povoljno deluju na stabilizaciju raspoloženja kada se dugoročno koriste.

Lekovi za spavanje

Lekovi za spavanje pomažu pri uspavljivanju i ujedno produžavaju fazu spavanja i smanjuju učestalost i trajanje buđenja.

Lekovi koji poboljšavaju kognitivne funkcije

Lekovi koji poboljšavaju kognitivne funkcije, koji se koriste u lečenju neurodegenerativnih bolesti (poput Alchajmerove bolesti i drugih vidova demencije), usporavaju slabljenje kognitivnih funkcija i tako poboljšavaju pamćenje i veštine učenja.

EM-109686; 09/2022