Šizofrenija

Rana dijagnoza i rani početak lečenja omogućavaju brz oporavak pacijenata, pa samim tim i njihov povratak porodici, prijateljima, poslu, školi, odnosno, normalnom životu.

Simptomi šizofrenije mogu da se podele u pet grupa, pri čemu pacijent može da ima samo jedan simptom ili dva, a može da bude prisutno i više, koji su opisani u nastavku teksta. Isto tako, osoba kojoj je dijagnostikovana šizofrenija može duže vreme biti bez ikakvih simptom šizofrenije.

Šizorfenija je bolesti kao i sve druge. Neke moždane strukture ne funkcionišu kako treba.

Posledice simptoma šizofrenije

Istraživanje pokazuje obrnutu vezu između trajanja bolesti i broja epizoda, i rezultata na neuropsihološkom testiranju.

Kako se lekovima leče simptomi šizofrenije?

Šizorfenija je bolesti kao i sve druge. Neke moždane strukture ne funkcionišu kako treba.

Morfološka osnova mentalnog zdravlja je nervni sistem koji pravilno funkcioniše. Mozak je deo centralnog nervnog sistema (CNS) koji se nalazi u lobanji. Drugi deo centralnog nervnog sistema – kičmena moždina, nalazi se u kanalu kičmenog stuba.

Metoda za sprečavanja bolesti koja je dostupna svima jeste briga o sopstvenom zdravlju i jačanje fizičkih i mentalnih kapaciteta.

Definicija zdravlja obuhvata nekoliko sfera – fizičku, mentalnu, socijalnu i duhovnu. Tek kada se u svim sferama poseduje zdravlje, može se reći da je osoba potpuno zdrava. Mentalno zdravlje je važan element zdravlja, a iako zbog slabije definisanosti i neodređenosti, ne postoji univerzalna obavezujuća definicija mentalnog zdravlja, važnost mentalnog zdravlja se ističe u većini definicija zdravlja.

Glavna prepreka lečenju mentalnih poremećaja je, s jedne strane, nedostatak znanja i informacija o simptomima i mogućnostima dostupnih i efikasnih vidova lečenja, a sa druge, širenje pogrešnih i negativnih stavova (stereotipova) u društvu o mentalnim bolestima, što vodi negativnom stavu prema pacijentima (stigmatizacija).

Mentalni poremećaji mogu prouzrokovati onesposobljenost mentalno obolelih osoba, koja delimično ili potpuno otežava pronalaženje zaposlenja ili do te mere onemogućava vršenje svakodnevnih aktivnosti, da su neophodni stalna nega i pomoć drugih osoba.

Signali koje treba zabeležiti i preneti lekaru mogu biti različiti i mogu se javiti odvojeno ili istovremeno.

Karakteristična osobina simptoma mentalnih poremećaja jeste da većinom nisu specifični za određena oboljenja, što znači da su isti simptomi (npr. anksioznost, loše raspoloženje, sumanutosti, halucinacije, poremećaji pamćenja) mogući kod više telesnih i mentalnih bolesti.

Ne treba svaku mentalnu neprijatnost tumačiti kao mentalnu bolest. Uznemirenost, anksioznost, tuga, obeshrabrenost, nesanica ili gubitak apetita su prirodne reakcije na teške životne okolnosti, konflikte, pretrpljene gubitke i razočaranja.

Čak i ako niko u Vašoj porodici nije bolovao od šizofrenije, rizik da ćete oboleti od nje iznosi 1:100.

Psihoza je stanje u kome psihotična osoba doživljava svet na poseban, abnormalan način koji ne odražava stvarnost. Šizofrenija, odnosno, grupa šizofrenih psihoza, termin je koji opisuje brojne različite psihoze sa različitim manifestacijama i tokom.

Termin „šizofrenija“ nije jedinstven u pogledu dijagnoze i terapije i sa sobom povlači niz pogrešnih generalizacija i mitova. Ovaj termin je osmislio Eugen Blojer, švajcarski psihijatar, koji je spojio dve grčke reči: shizis „podeljen” i fren „um”. Tada je bila psihoza koja se karakteriše podelom uma i nema ništa zajedničko sa „podvojenom ličnosti”, što je nepsihotični simptom iz grupe disocijativnih poremećaja.