Psihoza je stanje u kome psihotična osoba doživljava svet na poseban, abnormalan način koji ne odražava stvarnost. Šizofrenija, odnosno, grupa šizofrenih psihoza, termin je koji opisuje brojne različite psihoze sa različitim manifestacijama i tokom.Abnormalna percepcija sveta kod osoba obolelih od psihoze nije rezultat greške i ona se ne može korigovati. Simptome koji su tipični za psihozu, kao što su halucinacije i sumanutosti, pacijent percipira kao stvarnost, pa zato psihotična osoba nema uvid da je bolesna.
Psihoza je ozbiljni poremećaj koji može da utiče na većinu funkcionalnih aspekata života.
Psihotični simptomi nastaju usled biohemijskih poremećaja u mozgu, što dovodi do neravnoteže neurotransmitera, supstanci koje se koriste za komunikaciju između ćelija mozga. Psihoza može biti posledica opšteg stanja, ali ako dođe do nje, može da ukaže na postojanje mentalne bolesti. Halucinacije i sumanutosti ne ukazuju nužno na psihozu, jer mogu da nastanu kao posledica uzimanja psihoaktivnih supstanci.
Dobro je znati...
Ponavljane psihotične epizode su prisutne kod šizofrenije, šizofrenih poremećaja, psihotične depresije i kod bipolarnog afektivnog poremećaja.
Grupa šizofrenih psihoza, zajedno sa drugim psihozama, kao što su šizoafektivni i paranoidni poremećaj, pripadaju velikoj grupi mentalnih poremećaja, označenih kao psihoze. Metode lečenja svih psihoza su slične i činjenica da se psihoze opisuju kao šizofrene, paranoidne ili šizoafektivne ne određuju dalji tok niti prognozu bolesti.