Uloga porodice

Prva hospitalizacija je jedan od najtežih perioda u životu porodice čiji je član oboleo od šizofrenije. To je vreme anksioznosti i nesigurnosti, kada se dijagnoza šizofrenije često shvata kao nepremostiva prepreka.

Mnogi ljudi kojima je dijagnostikovana šizofrenija imaju problema sa koncentracijom i razumevanjem veoma složenih rečenica.

Da bi nas razumeli, nije važno samo šta govorimo već i kako govorimo. Komunikacija sa osobom koja boluje od šizofrenije može biti otežana poremećenim kognitivnim funkcijama (neurokognitivni poremećaji).

Osobe koje se leče od šizofrenije često su okružene članovima porodice, bliskim ljudima, prijateljima, poznanicima i drugim ljudima čija mišljenja su im važna.

Šizofrenija je hronično oboljenje, koje zahteva dugotrajno lečenje, obično tokom celog života pacijenta.

Prema rezultatima istraživanja, jedan pacijent sa šizofrenijom ima oko 10 osoba, iz bliskog kruga, koje su direktno pogođene posledicama bolesti.

Porodica može imati različite uloge na tok bolesti, bile one korisne, podržavajuće, motivacione ili nepovoljne. Dobro je razmisliti o sopstvenom uticaju i odgovornosti u daljem toku bolesti i lečenja člana porodice.

Svakodnevni život članova porodice i drugih osoba bliskih pacijentima može biti ispunjen stalnim strahom od vraćanja psihoze i poremećenog funkcionisanja bolesnika zbog hroničnih simptoma.

Stigma mentalne bolesti je iskustvo koje oboleli deli sa svojim okruženjem, naročito sa porodicom.

Ne postoje uobičajene porodične reakcije na bolest člana porodice, koji je najčešće dete, ali su transkulturalne studije utvrdile spektar takvih reakcija, bez obzira na to da li je u pitanju prva pojava bolesti ili njen hronični tok.

Pojava šizofrenije ili bilo koje druge ozbiljne hronične bolesti u porodici u potpunosti menja njeno dotadašnje funkcionisanje. Psihoza i njene posledice izazivaju mnoge emotivne reakcije u porodici i dovode do brojnih problema sa organizacijom.