Uloga psihologa je da pruži mentalnu podršku osobama koje su u krizi i da dijagnostikuje psihološke probleme i sukobe. Dublja psihološka dijagnostika je potrebna kod osoba koje pate od:
Pregled može obuhvatiti dijagnostiku ličnosti da bi se utvrdili stalni obrasci reakcija na spoljne događaje i unutrašnja iskustva, što su obrasci koji ometaju prilagođavanje i suočavanje sa životnim poteškoćama, kao i rešavanje konfliktnih međuljudskih situacija. Takođe se dijagnostikuju načini savladavanja stresa, psihološki odbrambeni mehanizmi, slika o sebi i procena sebe kao značajan izvor, koji je od pomoći kada se izlazi na kraj sa teškim situacijama. Važno je naučiti emocionalne odnose u porodici iz koje potiče i traumatična iskustva iz detinjstva i odraslog doba.
Zapamtite!
Rezultat može biti od koristi u izradi plana psihoterapije.
Poseta psihologu ili psihijatru ne zahteva nikakvu posebnu pripremu. Ako imate neke strahove koji Vas iritiraju, jednostavno zakažite pregled. Ako se plašite da ćete zaboraviti da pomenete neke bitne stvari, zapišite ih da biste objasnili sve što Vas muči dok ste na pregledu.
Da li znate...
Takva poseta može biti lakša ako je pacijent u pratnji neke bliske osobe. Lekar dozvoljava prisustvo takve osobe.
Psihijatar ne primenjuje nikakve složene dijagnostičke metode, ponekad ne nosi ni beli mantil. Najvažniji je iskren razgovor, kojim će se pronaći razlozi anksioznosti. Lekar će Vam postavljati pitanja da bi dobio informacije koje su mu potrebne da bi postavio dijagnozu.
Pitanja o sumanutosti i halucinacijama (simptomi šizofrenije) mogu delovati čudno osobama koje pate od drugih poremećaja, ali odgovori na takva pitanja su neophodni u procesu dijagnostike. Psihijatar takođe može da oceni parametre kao što su arterijski krvni pritisak, može da Vas uputi na dalje preglede/analize koji će pomoći u postavljanju dijagnoze ili u praćenju procesa lečenja.
EM-109686; 09/2022