Strategije porodičnih aktivnosti u različitim fazama bolesti

Funkcionalne strategije prilikom prve psihoze i prve hospitalizacije

Prva hospitalizacija je jedan od najtežih perioda u životu porodice čiji je član oboleo od šizofrenije. To je vreme anksioznosti i nesigurnosti, kada se dijagnoza šizofrenije često shvata kao nepremostiva prepreka. Cilj hospitalizacije pacijenta jeste postavljanje dijagnoze, određivanje vrste bolesti i planiranje lečenja, odnosno, primena odgovarajućeg režima lečenja. Nije uvek moguće odrediti pouzdanu dijagnozu prilikom prve psihotične epizode.

Zapamtite!

Pacijent treba da ima slobodu da preduzima aktivnosti i pravi greške. Na primer, pacijent treba samostalno i na vreme da dolazi na planirane aktivnosti i da održava sobu urednom.

Zahtevnost aktivnosti treba da se povećava kako se zdravlje pacijenta poboljšava. Naravno, pacijent ne sme da se preoptereti zadacima, već je potrebno da se uzme u obzir da je možda umoran, promenljivog raspoloženja, pa čak i depresivan. Kada se stanje pacijenta poboljša, simptomi bolesti biće znatno ublaženi i on će početi da ostvaruje društvene interakcije kao i ranije, tako da je u tom trenutku moguće otpuštanje iz bolnice.

Doze lekova se nekad smanjuju u odnosu na one primenjivane u bolnici. Primena antipsihotika u injekcijama sa produženim oslobađanjem je bezbedno rešenje, jer to omogućava davanje leka na svake 2 do 4 nedelje ili na 3 meseca.

Šta bi trebalo izbegavati posle otpuštanja pacijenta iz bolnice?

Nakon otpuštanja iz bolnice, veliki broj osoba sa dijagnozom šizofrenije se suočava sa preteranim očekivanjima rodbine i prijatelja koji žele da „nadoknade propušteno“. Ovo je naročito često kod osoba koje su se prvi put razbolele ili su u prvim godinama bolesti.

Kada se oboleli član porodice vrati kući, ukućani i bliske osobe često očekuju da je funkcionalno stanje pacijenta veoma dobro (pa čak i bolje u odnosu na zdrave osobe), žele da pacijent nadoknadi propušteno u svim oblastima, da preduzme mnoge aktivnosti i uradi mnogo toga, na primer, da se vrati studijama trudeći se da nadoknadi izgubljenu godinu ili da počne da radi kao ranije, kao i da podjednako brzo i istovremeno reši sve probleme. Međutim, takva situacija podrazumeva određene probleme iz sledećih razloga:

• savršeno funkcionisanje nije moguće odmah nakon šizofrene epizode i boravka u bolnici
• prekomerna očekivanja mogu da budu veoma stresna po pacijenta i da predstavljaju faktor rizika za kasnije pogoršanje mentalnog stanja

Hajde da zamislimo sličnu situaciju:

Osoba je polomila nogu, nosila je gips nekoliko nedelja nakon čega je gips uklonjen. Da li će ta osoba odmah moći da se kreće normalno? Da li će istog trenutka moći da potrči? Ne, noga neće biti potpuno funkcionalna. Potrebno je da prođe neko vreme da bi se noga u potpunosti oporavila. Na sličan način možemo da posmatramo osobu koja je otpuštena iz bolnice sa dijagnozom šizofrenije.

Kako bi onda trebalo da se postupa sa osobama koje boluju od shizofrenije?

Imajte u vidu sledeća osnovna pravila ophođenja:

• Takvoj osobi bi trebalo da se postepeno predlažu različiti ciljevi.
• Zahtevi bi trebalo da se prilagode trenutnim mogućnostima osobe otpuštene iz bolnice.
• Ta osoba bi trebalo samostalno da odredi ciljeve koje može da ostvari u određenom vremenskom periodu.

Pacijent je često odmah nakon oboljevanja i boravka u bolnici sposoban da uradi nešto što ne iziskuje preveliki napor. Međutim, ponekad i jednostavne aktivnosti zahtevaju veliki napor tih osoba. Takvu osobu jednostavno ne možete u tom trenutku da opteretite ozbiljnim stresom, anksioznošću ili strahom.

To ne znači da je ostvarivanje ambicioznih ciljeva u potpunosti isključeno. Mnogi ciljevi su verovatno ostvarljivi, ali postepeno, kako vreme prolazi od otpuštanja iz bolnice i kako se vremenom poboljšava mentalno stanje pacijenta.

U periodu nakon početka bolesti i hospitalizacije, potrebno je da se osigura vreme za oporavak i postepeno poboljšanje. Tek po isteku ovog perioda postaće jasno da li obolela osoba može da funkcioniše. Vremenski period oporavka se može razlikovati od jednog slučaja do drugog, a ponekad traje nekoliko meseci.

Ako obolelim osobama damo preteške zadatke, one možda neće moći da ih obave zbog čega mogu da se osećaju beskorisno i beznadežno, što može dovesti do odustajanja od daljeg truda jer svaki zadatak deluje preteško (jer nisu uspeli da ga obave).

Ako imamo adekvatna očekivanja od obolele osobe i ona uspe da obavi neki zadatak (makar je on naizgled nebitan), to će joj biti podsticaj da nastavi da se trudi. Ta osoba može da pomisli: „Ako sam uspeo da uradim ovo, uspeću da obavim i neki drugi zadatak“.

Boravak obolele osobe kod kuće

Čak i ako su svi simptomi nestali, to ne znači da je pacijent otpušten iz bolnice potpuno ozdravio. Šizofrenija se obično leči tokom celog života. Slično pacijentima sa dijabetesom ili onima kojima je uklonjena štitasta žlezda, osobe sa šizofrenijom moraju redovno da uzimaju lekove. Prilikom oporavka, cilj je da se spreče recidivi psihoze.

Zadatak negovatelja je da pomogne pacijentu da se potpuno oporavi i da održi stanje remisije. Pacijent treba polako da vraća samostalnost i da iskoristi sve raspoložive mogućnosti lečenja i podrške.

Međutim, samo terapija lekovima nije dovoljna. U okruženju pacijenta treba da se potraže klubovi pacijenata i drugi oblici lečenja. Najbolje je raspitati se kod psihijatra.

Ako se lečenje primeni dovoljno rano, po mogućstvu na samom početku bolesti, otvaraju se mogućnosti povratka na posao, zaposlenja ili zasnivanja porodice. Prvih pet godina su najvažniji period u toku bolesti. Preporučuje se oslanjanje na sve vidove podrške kako bi se sprečio recidiv psihoze. Lekar može da predloži lekove kao što su tablete koje se uzimaju svakog dana ili dugodelujuće formulacije koje mogu da umanje pritisak na pacijenta, ali i negovatelja koji je uključen u svakodnevnu negu pacijenta i kontrolu terapije lekovima.

Lekar može da predloži lekove kao što su tablete koje se uzimaju svakog dana ili dugodelujuće formulacije koje mogu da smanje opterećenje pacijenta, ali i negovatelja koji je uključen u svakodnevnu negu pacijenta i kontrolu terapije lekovima.

Da bi se efikasno izborili sa ovakvim naporima, negovatelji treba da se brinu ne samo o pacijentu, već i o sebi. Važno je i da negovatelj nastavi da radi i održava kontakte sa porodicom i prijateljima.

Funkcionalne strategije tokom prodromalnih faza recidiva psihoze i tokom recidiva bolesti

Kako da pomognete osobi kojoj se vraća psihoza? Trebalo bi da postupite na sledeći način:

• Pomozite osobi da dođe do psihijatra;
• osnažite pacijenta u vreme pogoršanja šizofrenije ili tokom prve faze šizofrenije kada osoba nije svesna da joj je potrebno lečenje;
• saznajte o šizofreniji što je više moguće – učestvujte u psihoedukacijskim seminarima;
• ohrabrite pacijenta da uzima lekove ili da se konsultuje sa lekarom ako ima nekih nedoumica u vezi sa lečenjem;
• prepoznajte upozoravajuće znake recidiva bolesti – nemojte ih ignorisati;
• pokušajte da uočite znake koji upozoravaju na samoubistvo – većina pacijenata priča o svojim samoubilačkim mislima, nemojte ih ignorisati; u isto vreme zapamtite da čak jedan od deset pacijenata koji se leče od šizofrenije može izvršiti samoubistvo; sklonosti ka samoubistvu rezultat su recidiva šizofrenije i nestaju kada se otklone simptomi šizofrenije; učinite da pacijent shvati da bi samoubistvo bilo gubitak za sve, a ne rešenje problema; u slučaju jako izraženih sklonosti ka samoubistvu, pozovite hitnu pomoć (okrenite 194) umesto da potražite psihijatra koji leči pacijenta;
• razgovarajte sa bolesnikom o načinima za prevazilaženje kriza – i o onima koji su u vezi sa šizofrenijom i onima koji nisu u vezi sa bolešću;
• ne očekujte previše brzo poboljšanje, ali nemojte da se odnosite prema šizofreniji kao prema neizlečivoj bolesti – ne stavljajte bolesnika u izolaciju, ali u isto vreme se ne ponašajte previše zaštitnički; tokom remisije većina pacijenata može da funkcioniše kao normalna, aktivna osoba u različitim životnim ulogama (član porodice, prijatelj, zaposleni, učenik, student);
• ako ste u mogućnosti, učestvujte u grupama za samopomoć za ljude koji boluju od šizofrenije i za njihove porodice – na sastancima tih grupa saznaćete kako su se drugi izborili sa problemima koje trenutno imate.

Kada se psihoza vrati...

Prema podacima iz Finskog registra pacijenata, objavljenog 2013. godine, skoro polovina pacijenata, koji su hospitalizovani zbog prve psihoze, prekine terapiju lekovima već tokom prvog meseca nakon otpusta. Gotovo 8 od 10 pacijenata koji su otpušteni iz bolnice vraća se u bolnicu u roku od godinu dana sa ponovnim simptomima.

Nažalost, osobe koje boluju od šizofrenije pokazuju preosetljivost na stres i stoga, svaka emotivna situacija, bilo negativna ili pozitivna, može dovesti do recidiva bolesti. Posmatranje pacijenta i uočavanje prvih simptoma recidiva bolesti mogu da spreče naglo pogoršanje i vraćanje u bolnicu.

Ponekad se, uprkos svim naporima, psihoza ipak vrati. Obično sledeća hospitalizacija traje duže i pacijent nije sposoban da se vrati na nivo funkcionisanja kao pre psihoze. Neki od simptoma mogu da se zadrže. Šta činiti tada?

Strategije za ponašanje porodice tokom prodromalnih faza recidiva psihoze