Recidiv šizofrenije (povratak bolesti)
In this page
Recidiv šizofrenije (povratak bolesti)
Šizofrenija je hronična bolest. Mogućnost recidiva (povratka bolesti) je visoka. Prema statističkim podacima, simptomi bolesti se ponovo jave u roku od 12 meseci kod 75% pacijenata. Rizik od recidiva se značajno smanjuje ako se terapija lekovima nastavi u skladu sa preporukama lekara. Međutim, recidiv je moguć čak i kada se pacijent pridržava režima lečenja.Ipak, recidiv može da se utvrdi rano i da se brzo predupredi. Mnogi pacijenti imaju specifične simptome koji ukazuju na recidiv šizofrenije (obrazac recidiva). Znakovi upozorenja prvog recidiva se najteže dijagnostikuju. U kasnijim situacijama, lekari će imati znanje i iskustvo o simptomima koji prethode recidivu kod određenog pacijenta.
Studije su pokazale da je prepoznavanje recidiva na osnovu ranih upozoravajućih znakova uspešno kod 75–81% pacijenata. Po pravilu, pogoršanje stanja pacijenta se ne dešava preko noći. Gotovo polovina pacijenata doživljava prodrome mesec dana pre recidiva, a kod dve trećine se to dešava dve nedelje ranije, što omogućava preduzimanje adekvatnih mera za sprečavanje recidiva. Rizik od recidiva se dodatno smanjuje kada porodica i pacijent nauče da prepoznaju prodrome recidiva bolesti u njihovoj ranoj fazi. Ovi simptomi su posebni za svakog pacijenta i mogu se razlikovati kod svakog pojedinačnog pacijenta.Rizik od recidiva se dodatno smanjuje kada porodica i pacijent nauče da prepoznaju prodrome recidiva bolesti u njihovoj ranoj fazi. Ovi simptomi su posebni za svakog pacijenta i mogu se razlikovati kod svakog pojedinačnog pacijenta.
Šta je obrazac recidiva?
To je simptom ili nekoliko simptoma koji su specifični za određenog pacijenta i obično nisu tipični za šizofreniju, a upozoravaju na svaki sledeći recidiv psihoze. Obrazac recidiva može da se utvrdi u saradnji sa pacijentom koji treba da se priseti onoga što je prethodilo poslednjem recidivu/recidivima psihoze, na primer, upoređivanjem spiska simptoma koji su sastavili obolela osoba i njena rodbina. Takođe, mogu da se koriste i naučni izveštaji.
Birčvud, britanski psihijatar, osmislio je spisak ranih znakova recidiva psihoze:
| Znak | 0 | 1 | 2 | 3 |
| Mogu da razmišljam samo o jednoj ili dve stvari | ||||
| Osećam se tužno ili neraspoloženo | ||||
| Imam osećaj da drugi ne razumeju ono što im govorim | ||||
| Imam poteškoće sa koncentracijom | ||||
| Imam osećaj da mi neke misli zapravo ne pripadaju | ||||
| Imam osećaj da me neko posmatra | ||||
| Osećam se beskorisno | ||||
| Osećam se zbunjeno | ||||
| Tvrdoglavost | ||||
| Veoma miran/na ili izolovan/a | ||||
| Osećam nemir | ||||
| Zaboravljam mnogo stvari | ||||
| Lako mi je da razgovaram o seksu | ||||
| Drugi smatraju da govorim na bizaran način | ||||
| Imam nemirne snove | ||||
| Čudno se ponašam | ||||
| Teško mi je da se suočim da svakodnevnim zadacima | ||||
| Nemam apetit | ||||
| Pričam lude šale | ||||
| Razgovaram sa sobom ili se smejem sam/a sebi |
EM-109686; 09/2022