Za simptome mentalnih poremećaja je karakteristično da većinom nisu specifični za određena oboljenja, što znači da su isti simptomi (npr. anksioznost, loše raspoloženje, sumanute ideje, halucinacije, poremećaji pamćenja) mogući kod više telesnih i mentalnih bolesti.
prekomerni strahovi
nametljive, opsesivne misli ili aktivnosti koje se neprestano vraćaju iako želimo da prestanu
razdražljivost, naprasitost, agresivnost, emotivna nestabilnost, teškoće u kontrolisanju emocija
stanja depresivnog raspoloženja i/ili tuge bez adekvatnog razloga
smanjena sposobnost ili gubitak sposobnosti za doživljavanje sreće ili prijatnih osećanja
neprekidna opsesija neprijatnim mislima koje izazivaju kajanje, kao i prekomernim i neopravdanim pesimizmom
poremećaji ponašanja
osećaj gubitka energije, dinamičnosti života i poleta
slabljenje mentalnih i motornih funkcija
preterano dobro raspoloženje koje nije prikladno u određenim situacijama ili prilikama, neopravdani optimizam
neprirodno izražen poriv za razmišljanjem, govorenjem i postupanjem
hiperaktivnost, prekomerna fizička aktivnost, neobazrivost, nepromišljene radnje koje su ponekad haotične i nedovršene
prekomerna i neopravdana nepažljivost, prekomerno i nepažljivo zanemarivanje opasnosti, razuzdano ponašanje
problemi sa koncentracijom, lako odvlačenje pažnje
teškoće pri pamćenju i prisećanju
smanjen ili bitno povećan apetit
poremećaji spavanja, problemi sa uspavljivanjem, plitak san, buđenje tokom noći, buđenje prerano ujutru, potpuna nesanica, prekomerna pospanost tokom dana, neprijatni snovi, noćne more
prekomerno povezivanje činjenica, davanje prevelikog značaja slučajnim događajima, dovođenje tih događaja u vezu sa samim sobom
poremećene veštine opažanja, na primer, kada osoba čuje zvukove, glasove osoba koje ne postoje, vidi ili opaža nepostojeće predmete (halucinacije)
iskrivljeni i pogrešni stavovi, pogrešne procene stvarnosti i ubeđenja koja se dugotrajno održavaju uprkos očiglednim dokazima koji govore u prilog njihove netačnosti i neracionalnosti, tj. sumanutosti (to mogu biti lažna ubeđenja lične misije, bogatstva, neobičnih veština uticaja na druge ljude, osećaj proganjanja, bolesti, kontrole od strane spoljnih sila, osećaj izloženosti pretnjama na različite načine, izraženiji osećaj krivice, uzaludnosti, ništavila, siromaštva).
Da li znate...
Anksioznost, slično bolu, predstavlja signal ili upozorenje predstojeće ili moguće opasnosti. Prekomeran i neopravdan strah i anksioznost postaju veliko opterećenje za osobu i sprečavaju je u postizanju životnih ciljeva. Takve osobe mogu imati trajno prisutnu nervnu napetost, anksioznost, ponekad imaju osećaj knedle u grlu, ubrzan rad srca, drhtanje ili napetost mišića, glavobolje.
Anksioznost može da preraste u neočekivane i ozbiljne napade anksioznosti koji su udruženi sa strahom, osećajem gušenja, umiranja ili ubrzanim radom srca (panični poremećaji). Ponekad se strah oseća u određenim situacijama (skučeni prostor, pri direktnom kontaktu sa ljudima, na otvorenom prostoru), a to nazivamo fobijom.
gubitak volje za životom, želja za smrću, suicidalne misli, namera da se izvrši samoubistvo
nemogućnost uzimanja ili odbijanje hrane i tečnosti
nemogućnost pomeranja, ukočenost, mirovanje
gubitak verbalnog kontakta i drugih vidova komunikacije
nemogućnost logičkog razmišljanja i govora
nedostatak orijentacije u mestu, vremenu i situaciji u kojoj se osoba trenutno nalazi
nemogućnost prisećanja aktuelnih vesti i informacija
nemogućnost donošenja odluka, postojanje nedoslednih želja i ciljeva
nemogućnost preduzimanja radnji
započinjanje aktivnosti na koje podstiču nepostojeći glasovi (zvučne halucinacije) ili usled neopravdanih rasuđivanja (sumanutosti), koje obolela osoba ne može da kontroliše
naredbodavni glasovi (zvučne halucinacije) – naredbe da se izvrši samoubistvo, nešto ošteti ili neko ubije
glasovi (zvučne halucinacije), izgovaranje pretnji
čudno, nerazumljivo i nepredvidljivo ponašanje