Posle moje prve epizode prošao sam kroz veoma duboku depresiju. Sivi dani, nedelje, meseci. Kad pogledam unazad, mislim da mi je Bog pomogao da prođem kroz ova teška vremena. I sve što sam mogao da uradim je da ponovo učim da živim, korak po korak, i da delove svog života ponovo sastavljam.
Odlučio sam da ne odustanem, i opredelio se za život umesto za depresiju. Dva meseca posle moje prve hospitalizacije počeo sam da tražim posao u Budimpešti. Svakoga dana sam išao na razgovore za radna mesta koja su bila veoma različita od mog prethodnog visokog položaja sa potpuno drugačijim odgovornostima. Cilj mi je bio da život popravljam polako, ali kontinuirano.
Da bih to postigao, bio mi je potreban manje stresan posao od koga sam mogao da živim. Tako sam u roku od nekoliko nedelja počeo da se bavim unosom podataka. Posao mi se svideo jer sam konačno osećao da moj rad ima smisla, i mogao sam da delimično doprinesem i porodičnom budžetu.
Meseci su prolazili, radio sam na raznim poslovima, a onda mi je Bog pomogao, i mogao sam da se vratim u svoj rodni grad i tamo se zaposlim. Tu sam dobio mesto na rukovodećem položaju i u tome sam zaista uživao, ali je ipak nešto nedostajalo.
Sav taj ozbiljan rad mi je odvukao pažnju sa fizičkih aktivnosti. Nisam vodio računa o zdravom načinu života, zdravoj ishrani, odmaranju i slobodnom vremenu u kome je trebalo uživati, pa sam se mnogo ugojio. Tokom ovog perioda moja fizička aktivnost svodila se na odlazak do automobila. To je za mene bio važan proces učenja. Nisam mogao da pomislim da bi taktika malih koraka u ovoj situaciji mogla da pomogne. Ali kada me je prijatelj zapitao zbog čega ne držim dijetu, na sopstveno zaprepašćenje sam odgovorio, "Osećam se kao da imam toliko viška kilograma da bih mogao da pomerim planinu. " Na pitanje kako pomeriti planinu, moj prijatelj je odgovorio, “Malo po malo. Uzmi ašov.”
Njegov mudri odgovor me je osvestio. Shvatio sam da taktika malih koraka može da deluje na svakom polju života. Ovaj princip primenjujem na svako polje svog života. Počeo sam sa kratkim dnevnim šetnjama, a sada vozim bicikl; ranije sam bio na rukovodećem položaju koji je bio veoma stresan, a sada se bavim kreativnim aktivnostima. Postao sam slikar iako u početku zapravo nisam umeo da slikam, i konačno, uz pomoć moje supruge, moj život je upotpunjen misijom da pomažem drugim ljudima. Dakle, nama je uspelo, a možete da probate i vi. Znajte, svaki put započinje prvim korakom. Imate li vi cilj koji biste želeli da postignete na vašem životnom putu?
© 2019 Dániel Oravetz and Teodóra Kulcsár
Photo © Tamás Babják
EM-109686; 09/2022